subota, 18. feb 2012, 13:05
O pesničkom delu Đorđa Markovića Kodera jedni su govorili da je neuspeli književni eksperiment, više šala nego poezija, napisana uz obilje kovanica “koje je zbunjeni pisac iz svoje zamućene glave vadio”.
Drugi su smatrali da je njegovo stvaralaštvo jedinstveno i daleko ispred vremena u kome je nastalo. Ta se stanovišta do današnjih dana nisu sasvim pomirila.
Koder je pisao, putovao čak do severnih obala Afrike i do Troje, na čijim je zidinama, pripovedalo se, urezao svoje ime; bio je tumač u stranim poslanstvima, pravnik i jedan od prvih učitelja fehtovanja ili “mačoborstva” u Srbiji. Za Jakova Ignjatovića Koder je bio “čovek srednjeg uzrasta, suvonjav, ali žilovat. Lice suvo, koštunjavo, srednji ređi brkovi, oči pepeljavo sivkaste, poveće, pogled kad nije melanholičan, ono je ironičan. Ne lepo lice, ali interesantno, kao god u kakvog osušenog mislećeg arapskog derviša”.
U svojim sećanjima Ignjatović je ostavio zapis i o Markovićevom nadimku – Koder: “On, ugledav se u mačka, sam se Koderom nazvao, i svakog čestitiog čoveka ili dečka za Kodera drži i kome on kaže Koder, to je njegov čovek”.
Poslednje dane Đorđe Marković Koder proveo je u Novom Sadu, u domu za siromahe.
Radio Beograd 1, 13.00
Slika sa naslovne strane: Đorđe Marković Koder.
................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
