subota, 11. feb 2017, 13:05
„Danas su me predstavili čoveku koji je, van svake sumnje, najveći umetnik u svakom obliku ispoljavanja mašte i u svakom smislu poznavanja pejzaža, ukratko, najbolji slikar i pesnik, Džozef Malord Vilijam Tarner.
Svi su mi ga opisivali kao grubog, neotesanog, lišenog intelektualnog dara i vulgarnog, ali znao sam da to nije moguće. Naprotiv, činio mi se pomalo čudnim gospodinom, pomalo ljutitim, praktičnim i veoma engleskog mentaliteta. Očigledno da je čovek dobre naravi, ali je takođe očigledno, i čovek razdražljivog temperamenta, neprijatelj licemerja, pronicljiv, možda pomalo sebičan, intelektualno veoma obdaren. Svoje duhovne vrline ne pokazuje sa samozadovoljstvom ili željom da da se nametne, već se one prepoznaju s vremena na vreme u ponekoj reči ili pogledu.”
Ovo su reči iz dnevnika likovnog kritičara Džona Raskina, zapisane 22. juna 1840. godine. Raskin je bio Tarnerov prijatelj, veliki kolekcionar njegovih radova i jedan od izvršilaca njegovog testamenta, a u godini kada su se upoznali, Vilijam Tarner je već imao reputaciju najvećeg engleskog slikara, koja do savremenog doba nije narušena.
Njegove slike su „očaravajuća mešavina pare, vode, atmosfere, sećanja na klasičnu umetnost i njihovog ponovnog proživljavanja”. Pejzaži rađeni tehnikom akvarela i ulja na platnu – predeli morski, predeli rečni i planinski. Sećanje na istoriju, počast starim majstorima, Venecija i opet Venecija, i na kraju slike ničega. Nadomak impresionizma i na dohvat apstrakcije.
Naš gost iz prošlosti je engleski slikar Vilijam Tarner.
Autor i urednik – Mirjana Blažić.
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/2624901/.html
................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
