Tri letnja dana u Beogradu tokom 1995. godine. Atmosfera u gradu odražava tada aktuelna zbivanja na prostorima prethodne Jugoslavije.
Film je tragikomična emotivna priča o dvojici bivših boraca iz Bosne (Srđan Todorović) i Hrvatske (Slavko Štimac) koji nakon ratova i raspada Jugoslavije preživljavaju u Beogradu radeći slabo plaćene poslove i snalazeći se na sve moguće načine. Film je slika raspada društva u kome nekada uzorni građani iz srednje klase postaju beskućnici, kriminalci stiču novac i pozicije u društvu, a pionirke postaju narkomanke i jedino uz pomoć prostitucije mogu da prežive.
Cela filozofija današnjice sadržana je u jednoj jedinoj rečenici koju glavni junak izgovara na kraju: “ovaj mir niko nije ovako zamišljao, u ratu se makar znalo tko na koga puca”.
................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
